Isoplus-cevi i druge delove treba skladištiti na ravnim, suvim površinama, bez prisustva kamenja, po mogućnosti razvrstane po dimenzijama. Ne dozvoliti skladištenje na terenu koji je ugrožen podzemnom vodom ili na kojem dolazi do zadržavanja atmosferske vode. Kao podloga za slaganje cevi mogu da posluže nasuti pesak ili drvene gredice. Zavisno od nazivne dimenzije cevi, gredice bi trebale da budu široke između 10 i 25 cm i raspoređene sa razmakom od 2 m. Površinski pritisak na omotač pri tome ne sme da premašuje 40 N/cm².

Zemljane radove treba izvesti u skladu sa opštevažećim smernicama i normama koje važe za niskogradnju. Dodatno treba voditi računa o posebnim odredbama koje su specifične za svaku komunalnu sredinu, kao i o AGFW-smernicama radnog lista FW 401, 12. deo. Rovove za polaganje cevovoda treba da izradi za to osposobljeno preduzeće iz oblasti niskogradnje, u skladu sa odredbama standarda DIN 18300 i DIN 19630, a zatvaranje treba da se izvrši u skladu sa odeljcima 3.09 i 3.11, standarda DIN 18300. Što se tiče širine rova, merodavan je odeljak 5.2 iz standarda DIN 4124. Da li će rovovi biti iskopani sa nagnutim bočnim stranama i počev od koje dubine rova će biti potrebno da se vrši razupiranje bočnih strana, može se naći u DIN-u 4124, odeljak 4.1 do 4.3. Iz datog standarda se mogu videti i potrebni uglovi nagiba bočnih strana rova, zavisno od prisutnih karakteristika zemljišta.

Obavezno se mora ispoštovati dubina polaganja cevi, odnosno debljina nasutog sloja iznad gornje površine cevi, koje su definisane pri projektovanju cevovoda i statičkom proračunu. Potrebno stanje dna rova propisuju odeljci 4.1 do 4.3, DIN 4033. Neophodno je da dno rova po celoj dužini rova bude sposobno da podnese opterećenje i da ne budu prisutni komadi kamena.

U skladu sa odeljkom 5.3 DIN-a 4033, firma koja vrši polaganje cevovoda mora, radi obezbeđenja kvaliteta celokupnog sistema, sve do završetka radova na toplotnom izolovanju zavarenih spojeva cevi da obezbedi odvodnjavanje i držanje rovova u čistom stanju. Rovovi kod kojih je došlo do odronjavanja bočnih strana, moraju se ručno očistiti. Od toga da li će rovovi biti izvedeni u skladu sa DIN-preporukama u mnogome zavisi napredovanje procesa montaže, kao i kvalitet radova koji treba da budu izvedeni, a time i vek trajanja koji se može očekivati od date trase toplovoda.

Dimenzije koje su date na crtežima firme isoplus, koje definišu trasu cevovoda, važe kao dimenzije ose rova pri iskopu rova za polaganje cevovoda. Preporuke u vezi radova koje treba izvesti, date u narednom tekstu, pokazale su se u praksi kao posebno svrsishodne, ali ni u kom slučaju se ne može smatrati da predstavljaju zaokruženu celinu. U posebnim situacijama obratite se, molimo, firmi isoplus, čiji će inženjeri koji se bave planiranjem i montažom cevovoda, razraditi rešenja koja odgovaraju vašem konkretnom slučaju.

Podmetači pri montaži cevovoda / šahtovi za izvođenje spajanja cevi

Montaža cevovoda izvodi se uz postavljanje cevi na podmetače u vidu gredica od drveta, gredica od stiropora, džakova sa peskom ili na nasutu posteljicu od peska debljine 10 cm. Kod direktnog postavljanja cevi na posteljicu od peska neophodno je na mestima gde će biti vršeno spajanje krajeva cevi ostaviti šahtove koji obezbeđuju dovoljan radni prostor pri spajanju. Pomoćne oslonce cevi treba postaviti sa razmakom od 2 m, tj. kod cevi dužine 6 metara potrebna su 3, a kod cevi dužine 12 m 6 oslonaca (podmetača). Radi omogućavanja besprekorne montaže spojnica, prvi oslonac mora biti udaljen najmanje 1m od kraja cevi, odnosno od mesta izvođenja zavarivanja krajeva cevi. Ukoliko se primenjuju podmetači od drvenih gredica, iste treba odstraniti pre zatrpavanja cevovoda peskom. Time se sprečava pojava nedozvoljeno visokog lokalnog opterećenja plastičnog PEHD-omotača cevi na pritisak. Džakove sa peskom treba raseći pre ponovnog punjenja.

Drugi vodovi

Kod toplovoda koji se postavljaju na izgrađenom prostoru mora se delimično računati sa znatnim poteškoćama pri postavljanju trase cevovoda, usled prisutnih drugih cevovoda, vodova i postrojenja, na primer za gas, vodu, kanalizaciju, struju, telekomunikacije itd. Pre otpočinjanja sa radovima treba, na bazi crteža i druge dokumentacije dobijene na nadležnim mestima, utvrditi položaj mogućih prepreka i rezultat dokumentovati u vidu zapisa.

Spojnice

Spojnice

Spojnice

Za najrazličitije tehničke zahteve na raspolaganju je veći broj tipova spojnica. Sve PEHD-spojnice služe za spajanje obloženih cevi i ne propuštaju gas ili vodu. Radi pojednostavljivanja rukovanja isoplusovim Priručnikom za planiranje, smernice za montažu svih spojnica se nalaze u poglavlju V, Tehnika spajanja obložnih cevi. Pre zavarivanja cevi za medijum treba sve vrste spojnica i manžetni koje idu uz njih navući na PEHD-omotač cevnih šipki, a za to je isključivo odgovoran instalater ili neko stručno osposobljeno treće lice.

Nakon obavljene kontrole zavara i napravljenog zapisnika o tome, te spojnice se moraju izolovati PUR-penom. Zbog ostvarivanja prava na garanciju bi te radove, osim kada je reč o isocompact-spojnici, trebalo da obavljaju isoplusovi AGFW/BFW-testirani i stručno obučeni monteri. Na svim spojevima su isoplusovi mufovi obeleženi obeležnim brojem. To omogućava preciznu identifikaciju montera koji je izvršio radove i istovremeno povećava zahteve kvaliteta. Ako dodatnu izolaciju ipak obavljaju treća lica, onda njihova sposobnost mora da bude potrvrđena pre početka izvođenja radova stavljanjem na uvid neophodnog AGFW/BFW-sertifikata. Ovakav izuzetak se mora saopštiti isoplusu pre početka izvođenja radova.

Jednostruki kompenzator (EKO) se isporučuje u stanju koje je sposobno da primi najveće moguće istezanje (dilatacionu promenu dužine cevi) (um). Mera (um) precizno odgovara rastojanju između ruba spoljne cevi za vođenje i zareza u unutrašnjoj cevi za vođenje. Isporučena dužina (LL) se prilikom ugrađivanja EKO-a mora skratiti za meru mehaničkog prednaprezanja (Vm). Tako se postiže istezanje (Vm) koje se istinski može očekivati od trase. To je presudno za ispravno termičko naprezanje EKO-sistema. Zato se EKO pomoću pogodne alatke za natezanje mora mehanički zategnuti za meru (Vm).

Rastojanje između ruba spoljne cevi i zareza na unutrašnjoj cevi u ovom slučaju odgovara stvarnom istezanju (ut), a dužina EKO-a konkretnoj ugradnoj dužini (EL). U tom stanju moraju obe cevi za vođenje EKO-a biti zavarene sa dve do tri tačke. Tako biva fiksirana dužina istezanja podešena za ugrađivanje (ut) i prilikom testiranja pod pritiskom više nije dozvoljena nikakva izmena dužine EKO-a. Dimenzija (ut) se za razvod i povrat EKO-a mora podesiti identično s obzirom da cirkulišući medijum koji vrši predzagrevanje mora da pokazuje iste vrednosti prilikom tečenja napred i nazad.

Pripreme za izvođenje bušenja cevi cevovoda treba da se izvedu u skladu sa AGFW-preporukama. To znači da mora postojati razlika od barem dve nominalne veličine ili na primer: DN 150 se sme bušiti sa maksimalno DN 100. Nije dozvoljeno vršiti bušenje na mestu gde je postavljena spojnica ili na mestu gde je izvršeno zavarivanje cevovoda. Zasuni (špere) koji se koriste pri bušenju moraju se skladištiti uz temperaturu od −5oC do +30o C, uz relativnu vlažnost vazduha < 70%. Navoji i zaptivne površine ne smeju se oštetiti. Kraj špere koji nema navoj na sebi mora se prilagoditi spoljnoj površini cevi glavnog cevovoda, a da se pri tome izvrši skraćenje cevi u sastavu špere. Špera se zavaruje elektrolučno za površinu cevi glavnog cevovoda, pod uglom od 45o, ako odvajanje treba da se izvede pod tim uglom, a pod uglom od 90o, ako treba da se izvede paralelno odvajanje sporednog cevovoda. Blinda špere se pričvršćuje na rukohvat i zaulji se. Uvlačenjem i izvlačenjem blinde špere u žljeb na telu špere, kontroliše se da li špera besprekorno funkcioniše. Pre pristupanja bušenju cevi glavnog cevovoda može se izvršiti kontrola zaptivenosti izvedenog zavara. Odgovarajuća testera za prosecanje rupa montira se na uređaj za bušenje. Vratilo za bušenje se spušta dok testera sa uređajem za prihvatanje (isečenog dela cevi) ne dodirne zid cevi. Sada se na uređaj za bušenje montira pogonska jedinica, a bušenje se izvodi uz broj obrtaja i pritisak na zid cevi koji odgovaraju dimenziji cevi cevovoda. Nakon završenog bušenja, testera se zajedno sa vretenom polako podigne u gornji položaj, nakon čega se blinda špere uvuče u žljeb (šlic) na telu špere. Sada se izvrši demontaža pogonske jedinice i uređaja za bušenje. Potom se na šperu zavarivanjem nadoveže cev koja vodi dalje od glavnog cevovoda. Zaptivenost ovog spoja može da se ispita pomoću probe na pritisak, uz ugrađenu blindu špere, koja i dalje zatvara vezu sa glavnim cevovodom. Zatim se blinda špere polagano izvuče iz šlica na telu špere kako bi se izbegla pojava pikova pritiska, a onda se elektrolučnim zavarivanjem izvrši zatvaranje ovog šlica. Na kraju se priključak termički izoluje pomoću PEHD-oplate za mesta račvanja cevovoda, poglavlje V, Tehnika spajanja obložnih cevi, što bi trebalo prepustiti monterima firme isoplus. Detaljnija uputstva u vezi sa montažom mogu da se dobiju na poseban zahtev.

Za postavljanje završnih kapa na cevovod u zgradama i u šahtovima, pre izvođenja priključenja na konvencionalne cevovode, odgovoran je izvođač radova na montaži cevovoda. Nije dozvoljeno zazidavanje krajeva KMR-cevi bez postavljene završne kape.

Žice sistema za signalizaciju (alarm), koje štrče iz PUR-pene, ne smeju se ni zazidavati, ni kidati, a do naknadne montaže se moraju ostaviti u takvom stanju da budu pristupačne. završne kape ne smeju biti prorezane, a kod izvođenja zavarivanja treba ih zaštititi od uticaja toplote i nagorevanja.

Rasečene završne kape ne smeju se ugrađivati. Pre izvođenja stezanja završnih kapa oko pokrivne plastične cevi cevovoda, površina ovih PEHD-cevi se mora očistiti pomoću rastvarača koji se može koristiti za čišćenje delova od polietilena (PE). Zatim treba pomoću šmirgle nahrapaviti oplatnu cev i čeličnu cev na dužini od oko 100 mm. Nahrapavljene delove cevi treba očistiti od čestica plastike i metala. Uz primenu blagog propanskog plamena, od najmanje 60oC, treba zagrevati kapu po obimu, tako da se ona stegne oko oplatne plastične cevi na cevovodu, nakon čega treba pustiti da se kapa malo ohladi. Sada se proces stezanja kape izvodi na mestu naleganja kape na čeličnu cev. Kada dođe do isticanja lepka na ivicama kape, proces zagrevanja radi stezanja kape je završen. Da bi se ostvarilo pravo na garanciju, proces montaže završnih kapa bi trebalo prepustiti monterima firme isoplus, koji imaju BFW-sertifikat.

Kod temperature medijuma > 120°C završne kape se moraju dodatno pričvrstiti nirostazateznim trakama i za cev za medijum i za obložnu cev.

IPS-Cu & IPS-NiCr

U izolacioni omotač cevi i drugih delova cevovoda ulivene su, pri proizvodnji u fabrici, nadzorne žice koje se, prilikom izvođenja toplotne izolacije mesta spoja cevi od strane kvalifikovanih montera firme isoplus, međusobno povezuju. Da bi se izbegle greške prilikom povezivanja, sve žice su kodirane različitim bojama, tako da postoji mogućnost da se one vizuelno razlikuju. Prilikom montaže cevi žice treba dovesti u položaj od 11.00, odnosno od 13.00 sati, pri čemu kodovi žica ne smeju biti zamenjeni, tj. svaka boja mora da bude spojena sa istovetnom bojom. Da bi garancija ostala punovažna, završno povezivanje žica, odnosno montažu IPS-Cu i IPS-NiCr-pribora i uređaja smeju da izvršavaju isključivo stručno obučeni i testirani isoplusovi monteri.

KMR-trasa cevovoda se montira, u skladu sa preporukama firme isoplus, ili na podmetačima ili direktno na posteljici od peska. Pre zavarivanja cevi i ostalih delova, na obložnu cev pored mesta za zavarivanje moraju biti navučene odgovarajuće spojnice sa steznim manžetnama koje idu uz njih. Nakon završetka zavarivanja spojeva cevi, zavare treba ispitati u obimu koji je ugovoren između nalogodavca i izvođača radova. Očigledni nedostaci su klasifikovani u ISO 6520. Ako je dogovoreno testiranje pod pritiskom, onda pritisak treba održavati barem osam časova. Ovo testiranje se može sprovesti pod 1,3 puta većim pritiskom od radnog pritiska, maksimalno 32,5 bara, a najmanje pod nominalnim pritiskom navedenim za dotične cevi. Testiranje pod pritiskom se mora obaviti prema Vd TÜV 1051 ili DVGW-radnom listu 469, postupak testiranja B1, kao i prema DIN 4279. Pre probe pod pritiskom je važno proveriti vazdušnim pritiskom od 0,2 bara zaptivenost šavova. Nezaptivenosti se mogu videti nakon nanošenja sapunjave vode na zavarene spojeve.

Prilikom polaganja spirofalc-cevi kod vazdušno postavljenog cevovoda, unutar ili izvan građevina, kao i plastičnih obložnih cevi unutar građevina, lice zaduženo za izradu cevovoda mora da obezbedi neophodne skele za montažu koje moraju da stoje na raspolaganju sve do završetka polaganja i obavljanja naknadne izolacije. Za nabavku potrebnih podupirućih i nosećih konstrurkcija, koje omogućavaju klaćenje i klizanje pri dilatiranju, takođe je odgovorno treće lice. Merodavni propisi o zaštiti na radu, kao i važeće odredbe o zaštiti od požara, hladnoće, toplote i/ili civilnoj zaštiti se moraju ispoštovati. Kod svih isoplus-cevi se šelne, odnosno oslonci, moraju pričvrstiti za obložnu cev. To efikasno sprečava stvaranje mostova vlage, hladnoće ili toplote.